С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Гле, праунук два метра, мушкарац прави, За годину кô поручник се пише. Сад већ сам знаш а не из приче Шта је војска, како јој се служи, Добар ратник и човек, мој унуче, Твој деда је био – земљи да се одужи.
Метак је будалa – бајонет за храбре, Овде, у јулу четрдесет четврте, Непријатељу пробисмо бокове, Све ћутећи, мрштећи обрве, И ето, колико година пролете Откако ме тог јула убише. Роде мили, пети јул је био, Ено, тамо, у селу Вакили Нико метак није испалио. Ни Левитан 3 се не јави на радио Кад је капетан с дигнутим бајонетом У јуриш, у мислима са Стаљином Кренуо, и ми за њим гласно.
Тад с бока митраљез затрешта, Све утихну кô ноћу, касно, Јер, унуче, судбина је клета Одредила да никад те не сретнем, Да испратим младост, зрелост твоју.
Убише ме у последњем боју.
3
Јуриј Левитан( 1914-1983) – Био је радио-репортер који се са бојишта директно јављао преко радија.
131