Број 39 - Суштина поетике |часопис за књижевност. | Page 13

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Преображена у сенку наше буђи ко ће да те препороди? Црн ти је образ и перо црно док се у победи побеђена сливаш. И Дамаскиново име оцрњујеш док грех песнички ка Голготи носиш.
КАП РУМЕНИ

Момчилу Настасијевићу
Још шапат пољупца буди Ђурђевдан расут на стени, где гласје песме полуди стрепњом из капи румени.
У слутњи љубавна крила грех ти разнеше телом. Роса нектаром испупила за Госпом на коњу белом.
Трешње, чвор жуди ороси. блискости пресудан знак. Ковитлац ватром у коси лепотом споји вам мрак.
Винута крај ногу њених страст је обавила дуга. У млазу сјаја застао стих векује сред лирског круга.
13