С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Душан Васиљев умро 27. марта 1924. године
ПРОЛОГ
Све једно са или без риме, нема важности опрема и сјај, ако душа болна болним осмехом над прошлошћу бди.
Нема празника ни недеља, и сва је срећа у сунцу што нас покаткад у стари живот врати, и разбуди у нама поново дрводеље са ливанских и балканских гора. А траг је дубок и страшан и неће га никад нико затрпати.
Помислимо и сами да смо позери кад виногради и жита зру, па поноћ дође и ране се раскрваве, и свеједно: Исуси или Ахасвери! Други би нас само облици спасли.
И дођемо до краја пута, а те облике још нећемо наћи: о, ми то знамо. Основна је наша боја сива, као небо јесење, као дух убице друга.
●
128