С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЈЕСЕЊИНУ
Тридесет и три хиљаде туђих дана Дана без сведока Крвљу песму да угуше, безбожници без срама Устали на леву, па су им сви криви Другови пуцају на пријатеље Што неће да им буду другови Крсти се небо над црвеном земљом Њему нису могли да забране А хтели су Рај са свода да отму Клиновима за земљу да прикуjу љубав Умови ограничени За браду Творца, па пред суд А маса кô маса Марва Утабај пут, па поведи Неко ће увек пратити И ти си се затетурао Несташни дечаче Превари те младост Склона идеалу Ал ' најзад те тргла Немоћ снажног ждрепца И драга лица потопљена тамом Но касно Не отказује се представа у минут до подне Само у беди можеш бити једнак Уздигнуте главе, зреле су за омчу Пази како дишеш, поручују моћни А када је вотка почела да прича Са црним врагом о земљи лопова Пао си и ти, под руком подлаца Бајко отета... Ореол златној глави!
108