С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
НЕМА ВИШЕ
Не, нема више безазлених руку врхови прстију сада су страх и додир и осмех – сви туку нежни је шапат – зверињи дах
Не, нема више невиног гледа из четинара огањ бије измамит радост прошлост не да језиву тајну спољашњост крије
Како су могли, Ти ми реци лане у снегу, без трунке гриже зар твоме стаду, зар твојој деци отров у срцу и даље гмиже
Кољачи младости, крадљивци сна што Твоје Царство желе да сруше зар за њих милост ван адског дна зар њима сузе и покој душе
Ти, Творче, воли и кад крв цвили и не дај ником на брата кам ја сам већ грешан – не дам по свили и зато нећу опрост да дам
●
НАДА
Све је мртво, а дан се рађа Пошаст похара душе Баш као што рече Књига И наступи што је морало
106