Три песме | Марија Мојсиловић
С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Три песме | Марија Мојсиловић
СПАЉЕН ДАН
Дан ужарен, Без трунке радости Збуњеним временом Лута као дим. Досадом испуњен Побољшава смисао чекања. Пуцкетава реалност Преноси варнице Незадовољства Које се одбијају И прогоне сиромашне мисли. Казаљке нестају У пепелу дана Скривају неприметне минуте. Садржај ишчекивања Гори празну свест Која подсећа на бескрај.
( НЕ) СРЕЋА
Шта је цепало књиге, Чији прсти су је немарно чували? Корице бледе, поцепане Да ли су уморне? Слова су остала верна, непомична На средини страница – хербаријум Три детелинке са четири листа... Да ли су некоме донеле срећу?
99