С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
СУША
Попила је суша Један читав век
Човече Утиснуо си палцем У тело Реч Тамо негде Или нигде Утапкао Читаву једну мене. Још није крај.
Има бљесак Има сјај Нећеш их никад наћи Никад сасвим. Реч коју сам скрила И онај део мене Што пева са Небом и земљом Лишћем и корењем Бубама и птицама Облацима и звездама.
Не дам више Да одћутиш Равницу Спарину Припеку Ветрове Развигоре
25