Број 38 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 134

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
АКО МЕ ЈЕДНОМ ПОТРАЖИШ
Расипам се у тишину крв да охладим нежност да ти пишем у утроби зоре.
Расипам се у ветар гладан даљина( жедан тебе)
Ако ме једном потражиш потражи ме на маскенбалу птица
препознаћеш ме лако једино су моја крила остала сломљена.
НЕЖНИЈЕ
Не знам који ти је цвет сличан Ни који цвет лепше цвета Знам само да сваки процветао цвет То си ти.
Не знам на кога мислиш када пада киша Ни да ли волиш кишу Знам само да најлепше сунце после кише То си ти.
134