С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
година. О њој сам сазнала из дневника баронице Ленокс, као и писама које је бароница добијала од своје пријатељице Ребеке Бенет. То је невероватна прича, а почиње много пре него што се Розалија Аделаида родила. Заправо из времена када је Ребека Бенет имала седамнаест година. Ребека је била заљубљена у сина очевог пријатеља којег је познавала цео свој живот. Данијел Бернар је био истих година као и Ребека. Били су једно другом прва љубав и веровали су да ће се венчати када одрасту. Међутим, када је Ребека напунила седамнаест година, све се променило. Њен отац је приредио велики бал за прославу њеног рођендана на који је дошло много званица. Нешто се променило у Ребеки, јер је након бала свет гледала другачијим очима. Желела је да њен живот буде испуњен луксузом, баловима, путовањима. Она је била ћерка грофа, а Данијел је само припадао слоју богатијих земљопоседника, али без титуле. Неколико месеци након свог рођендана, Ребека је отпутовала у престоницу код својих рођака и убрзо је Данијелу написала писмо у којем га обавештава да ће се ускоро удати, након чега ће отпутовати и да је он заборави. Није написала за кога ће се удати. Нимало није марила за чињеницу да је тим писмом сломила срце Данијелу, којем је цео живот говорила да га воли. Године пролазе, а Данијел више није чуо ни речи о својој непрежаљеној љубави. У међувремену, Данијелу је преминуо даљи рођак без деце, те је наследио титулу маркиза. Двадесет три године касније, на једном балу код својих пријатеља упознаје Розалију Аделаиду, ћерку грофа Александера. Данијел није веровао да ће икада заволети неку другу жену, али Розалија је заробила његово срце и он схвата да је љубав према Ребеки била само бледа сенка онога што осећа према Розалији. Анонимно је слао Розалији сваког дана цвеће и сваких неколико дана поклоне. Плашио се да Розалија не гаји иста осећања пошто је она тада имала деветнаест година, а он четрдесет. Из дневника баронице
117