С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Жаоке прве речи ружне његове кад запече, знај, ти си живот бедне сужне почела оно вече.
Хладне ће воде оком лити, у соби стида и тама; и чекаћеш стас његов вити, и плакаћеш ту сама...
И сетићеш се сада на ме на опроштај наш холи- а ја ћу знати то сред чаме, и то ће- да ме боли.
Борис Пастернак рођен 10. фебруара 1890. године
НОБЕЛОВА НАГРАДА
Падох, као звер усред хајке. Негде су људи, слобода, свет А терају за мном удараљке, Пролаза нема, спутан сваки крет.
Тамна је шума и обала спруда, Дебло је јеле оборено. Пут је пресечен одасвуда. Било шта било, све је свеједно.
105