С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
КАДА БУДИШ ЗОРО
Када будиш зоро изгубљене дане разбуди из коме раштимане ноте, овом пјесмом залијечи болне ране, потисни у бескрај пакао Голготе.
Пијане боеме у сновима кудиш, обасјаваш лица снених очајника, тугаљивом сјетом за животом жудиш, очи плове међу тисућама слика.
С тобом нестају преваре и лажи, бунило снова у тами ишчезава, краљица ноћи почивалиште тражи.
Кад мјесечини сунце постане јава свјетлост новог дана људима угађа док смисао живота опет се рађа.
Иван Гаћина
72