С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Василиј Симоненко рођен 8. јануара 1935. године
ДУНУЋЕ СМРТ
Дунуће смрт из зарђале трубе, И ја, заборавив да пролази рок, У лету за тобом, кроз светло ћу кубе Поћи у жуте кудраве звезде ток. У свемиру ћу његов бескрај таћи, Као гост незван свуд ћу да пролећем, И ту ћу неумољиву, чврсту наћи Тебе, богињо и суза и среће. Па ћу под шатром осликаног неба Да пољубим твоје очи зле и худе- Узећу све, о блуднице, од тебе Чиме на земљи обилазиш људе!
Пол Верлен умро 8. јануара 1896. године
МЕСЕЧИНА
Пејзаж без премца, то је ваша душа Где иду љупке маске, плешу кринке, А сви, док звонка лаута се слуша, Кȏ да су тужни испод чудне шминке.
Премда у песми сетно им трепере, Победна љубав, живот дневног сјаја, У срећу као да немају вере, А песма им се с месечином спаја.
165