Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 163

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
И плодови зрели нека тад затутње око мене, са грана које све тише шуморе. О Боже, и нека у поноћ дођу у трави скривене кријеснице тихе и за моју душу дуго горе.
Васко Попа умро 5. јануара 1991. године
КОСОВО ПОЉЕ
Поље као свако Длан и по зеленила
Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине
Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу
Божури стасали до неба Служе четири црна ветра Сједињеном крвљу бојовника
Поље као ниједно Над њим небо Под њим небо
163