С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
А сване л` дан великог погреба, уз гласе тужне и торжествене, под тешком сенком црних застава, расуте кости прикупите ми у заједнички гроб јунака свих што падоше за твој победни стег.
Препевао Вељко Петровић
Слободан Ракитић умро 1. јануара 2013. године
НЕ СМЕМ ДА ЗАВРШИМ ПЕСМУ ОВУ
Облак не пропушта кишу, облак не пропушта зраке сунчеве, свет се не мења, рекла си. Ал, погледај, још једном, моје очи запаљене, јесам ли то пред тобом, јеси ли ти то преда мном?
Гледам свет који се не мења, рекла си.
Гледам плод невидљиви и мислим на корен. Гледам стабла, северна и јужна, и мислим на земљу која ми се све више осипа под ногама.
161