С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
ЗИМА
Прошао нам септембар, дошао нам децембар, са пахуљицама бијелим, и са вјетром лудим, који помахнитало дува, и са бијелим мразом, што се ујутро појави, и са облацима тмурним, који иду кораком журним.
Кровови кућа се бијеле, ко и гране зелене јеле, прекривене малим пахуљицама, што их држиш на свом длану, оне спавају и сањају, и лагано падају читав дан, и слете на твој длан.
Дјеца у снијегу се играју, и зимске пјесме пјевају, желе разне жеље, играчке, љубав и весеље, снијег је оно што им највише треба, и мале пахуљице које падају с неба.
За дјецу је зима уживанција права, досадила им више зелена трава, кристалне пахуљице сијају, и малој дјеци се радују.
Дуња Зец, 11 година Бања Лука
143