Број 37 - Суштина поетике | часопис за књижевност | Page 137

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Војеваћу за свето српско име Уклето код оних што владају светом Стао бих пред њих , показао тиме Да сам одлучан пред силом проклетом
Данас светом мора наопака влада Интерес људе од људскости дели Као да сви нисмо божја стада Јаки својим свет сматрају цели
Гасе нам кандила , преврћу кости Предака који почивају смерни Господе Боже , ако можеш опрости
Људски су пориви баш неизмерни Сачувај , Господе , за истину праву Српску признату част и српску славу
Српску признату част и српску славу Кроз историју пронело је време Свет је знао за српску вредност праву И српско јуначко неизмерно бреме
Данас и они што су били с нама Одбацују мисао својих предака Уместо светлости њихова тама Обавија животе српских потомака
Ништа није свето , ни прошлост ни дела Ни крв пролита за људску правду Искварила се Васељена цела
Људима нуди злобу и неправду Устаћу зато , у свето српско име Косово српско ја бранићу тиме
137