www.knjizevnicasopis.com/broj-34
СВЕТ
Куда ноћас луташ човекова сенко јадна
Ливадом смеха или пустаром наде голе
Чему јадиковке на поимања скарадна
Кад у свету већ давно су подељене роле
Краљ и луда из исте чаше вино пију
Док богаљи душе на престолу стоје дрско
А звериње крваво засело за синију
Да човеку омиле све што је Богу мрско
Пре неголи сване јутру се сунце угасило
Јер тек с тминама лаж уме сасвим да сија
Да човек заборави све што му се збило
Чије су туге, чије среће – истина чија
НАД ЖИВОТОМ
Све у мени плаче заблуделим смехом
Свако зрно среће увек с болом клија
Чедности сам дао сан досневан грехом
У простору само бескрај недођија
Вриску сам дамаре будио тишином
Оглувеле наде у сањива јутра
Све мисли у магли орао ведрином
И у сваком јуче изгубио сутра
Бежао од себе испред огледала
Стазом што вијуга баш у моје зене
Да никад не сазнам шта је судба крала
Ни колико таме има у дну мене
99