www.knjizevnicasopis.com/broj-34
— Видиш овај мешчић; кад изиђете на језеро, а ти му кришом
само мало дуни за врат, па ће заспати, те се неће моћи с пауницама
разговарати.
Несретни слуга тако и учини: кад изађу на језеро, он нађе
згоду, па своме господару дуне за врат из онога мешчића, а он
сиромах одмах заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет
пауница; како дођу, осам падну на језеро, а девета њему на коња,
па га стане грлити и будити:
— Устај, храно! устај, срце! устај, душо!
А он ништа не зна као да је мртав. Паунице, пошто се окупају,
одлете све заједно. Онда се он одмах пробуди, па запита слугу:
— Шта је, јесу ли долазиле?
А слуга одговори да су долазиле и како су осам пале на
језеро, а девета њему на коња, и како га је грлила и будила. Царев
син, сиромах, чујући то, да се убије. Кад буде други дан ујутру, он
се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.
Слуга опет нађе згоду те му дуне за врат из мешчића, а он одмах
заспи као мртав. Тек што он заспи, али ето ти девет пауница: осам
падну у језеро, а девета њему на коња, па га стане грлити н будити:
— Устај, храно! устај, срце! устај, душо!
Али ништа не помаже: он спава као мртав. Онда она рече
слузи:
— Кажи господару своме: још сутра може нас овде дочекати,
па нас више никад овде неће видети.
И тако опет одлете. Тек што оне одлете, пробуди се царев
син, па пита слугу:
— Јесу ли долазиле?
А слуга му одговори:
— Јесу и поручиле су ти да их још сутра можеш овде чекати,
па више никад овде неће доћи.
Он, сиромах, кад то чује, не зна шта ће од себе да ради: све
чупа косу с главе од муке и жалости. Кад трећи дан осване, он се
опет оправи на језеро, уседне на коња, па све покрај језера, али
није хтео шетати, него све стане трчати да не би заспао. Али опет
слуга некако нађе згоду те му дуне из мешчића за врат, а он одмах
89