www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Умем те волети и топлим удахом
нежног ветра, што носи изгубљени део тебе.
Онај део који ни не знаш да си изгубио.
И још те умем волети
хиперболично.
То је више од свих начина сто.
ДИШЕМ
Некад кратко, искидано,
некад дубоко,
смислено,
дишем и кад мислим да не дишем.
Чини ми се понекад,
да знам смисао,
не знам да ли си некада
тако удисао?
Јасно, с циљем,
као да гледаш свет из ваздуха.
Некад дишем на силу.
И моји су удаси тада јачи.
Као роб, кога господар тлачи,
ја тад дишем пркосно.
Тако дишем кад заборавим
да удасима миришем читав свет.
И сетим се да смисао никад није изузет
ако га ја не умем спознати.
МИР
Све и ништа
стапа се у једно – вечно, трајно,
циклично.
75