www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Изнад облака | Невена Милићевић
ЛЕТИМ
Летим далеко,
изнад облака ширим крила,
ваздух реже моје тело.
Бела танка пена ишчезава,
распршују се облаци.
Преврћем свет у неколико наврата.
Бирам за станиште високе планине
и пуста мора.
Тебе и себе
и још понеког.
Правим склониште,
од свих зала, игара,
ружних шала,
што вребају мој мир.
Не додирују ме оштрице речи,
висина је одредиште честитих.
У лету,
нехотице додирнем понеку планету,
па изгубим равнотежу
и осетим земаљску тежу.
Пожелим да успорим свет
у ходу ка нечовештву
коме срља.
Осетим тада да моје се тело у хаосу котрља.
Ваздух је све ређи...
Ја нисам птица.
73