www.knjizevnicasopis.com/broj-34
ПЕСМЕ СНОХВАТИЦЕ
Завичај песме наши су снови,
нама одатле песма доплови.
Као златасте рајске птице,
песме су наше снохватице.
Кад су нам снови сјајни, весели то су се песма и радост срели.
Ако се сан са тугом сретне,
песме бивају горке и сетне.
Све су песме из снова приче,
и све на свој завичај личе.
Снови вајају песмама лице,
зато су песме - снохватице.
ЈУТРО
Птице у кљуну донесу зору
и окаче је на мом прозору.
Кроз други прозор видим јасно:
мршави месец мре безгласно истопи се као бомбона,
а гроб му - цела васиона.
На трећем прозору, следећег трена,
гле, расцветала се ружа црвена:
изјаха Сунце с круном зрака,
топло кô мама, топло кô бака.
Белином пева соба снена
као да је, тек, окречена.
48