www.knjizevnicasopis.com/broj-34
Остатак питања остаде у грлу, као трпак залогај недозреле
оскоруше, кад се суочи с плавичастим сјајем челика у очима оног
средњег, највишег.
Хоћемо да вас замолимо, поче средњи, да више не долазите
или да се преквалификујете. Код нас је, настави, а лед из погледа
заструја у његовом гласу, као што смо вам више пута рекли, код нас
је давно укинута смртна казна и за џелате више нема посла.
ГОДИНЕ У СУВОМ ЛИШЋУ
Погурен старчић полако се кретао тротоаром надсвођеним
крошњама кестенова, липа и платана у којима је било још
пожутјелих листова. Штапом пред собом разгртао је суво лишће и
кроз наочаре јаке диоптрије претраживао асфалт, мјестимично
одигнут набреклим жилама дрвећа.
У сусрет му је долазио нешто млађи старац, усправан, без
штапа у руци.
Шта тражите? упитао је кад су се мимоилазили.
Своје прохујале године, одговорио је старчић не подижући
поглед.
У сувом лишћу? изненадио се пролазник.
Зар мислите да је прохујале године требало да тражим међу
листовима док су се зелењели у крошњама?
Кад изговори посљедњу ријеч, његов поглед запљусну велик
лист платана, сличан сунцем обасјаном бакру.
23