www.knjizevnicasopis.com/broj-34
ИЛУЗИЈЕ
Моћ је залутала онострана ухода
песмопојне заблуде случајности
у тренутку који пролази цедиљком заборава
брзо попут сурутке, горко и опоро,
рђа огрнута у нови век пркоси старом
док поетодршци одевени у бело,
просипају мелем заборава
и тек понеки песник у црнини
краснописом чинодејствује у тишини
записује, памти и опомиње
док челима сакатите зид,
он поједностави знак крста,
припитоми птицу ругалицу јер нисте смели
да га волите за живота,
смрт му обезвредите.
~ Будимир Стефановић ~
ЗОРА
Када зора питома нечујно
Са трешњиних грана капне
И небо светло када се разапне
Између свега што видим,
Помислим на час
Да ноћ и не постоји;
Или можда, можда баш ноћ
На свету овом вечно влада,
И тек када се душа нека добра
На небу пробуди
Светлост ме њена обасја тада
~ Слободан Ненадовић ~
13