www.knjizevnicasopis.com/broj-34
И рекох ти, истину живу,
да тајну опстајања, човеку недокучиву,
твоји смирени покрети крију.
И да су искре очију,
и заљубљени несташлуци
руке у руци,
снаге у васељени
јаче од свих студени.
И понесен, тада, под крошњом кестена,
сопственим сновима и уснама твојим,
снатрих, млад, да тајне времена,
скривене у нама, за тебе освојим.
У очима твојим видех своју срећу,
у звездама зеница блеска замагљена.
И још увек мене твоје очи сусрећу,
смешећи се из таме успомена.
~ Милош Петронијевић ~
ПОКЛОН
све сам јој, сем себе, поклонио свете,
моје тамне грехе и блиставе снове,
са рамена звезде, с неба еполете,
кише мојих туга, моје благослове.
све чиме се пева и све што се ћути,
џепове, у њима тајне сакривене,
рукаве без којих умиру капути
и руке за њене груди зашивене.
и очи, и уши, и осмех без лица,
најтише тишине, и ушћа и врела,
цело једно небо отето од птица,
дланове са њених образа и чела.
10