У контексту породичне проблематике као што су насиље, развод родитеља, губитак родитеља или блиске особе, алкохолизам, честе конфликтне ситуације, пренаглашен заштитнички став родитеља, идентификација са негативним примерима вршњака или јунака из филмова, доводи до различитих облика девијантног понашања која су касније праћена менталним обољењима.
Важно је да сваки појединац нађе себе, да формира свој идентитет, јер је то услов за успостављање свих других односа са особама у својој околини, родитељима, вршњацима и особама супротног пола.
У периоду детињства однос родитељ – дете заснива се на принципу ауторитета и послушности. Родитељ пружа помоћ, бригу, заштиту а дете узвраћа послушношћу.У везу са родитељима адолесцент уноси своја искуства стечена кроз контакте са вршњацима. Однос све више има карактер једнаких или скоро једнаких. Послушност више није аутоматска и беспоговорна већ више вољна уз спремност поштовања статуса родитеља али и трансформацију односа и одредјење услова у којима ће се даље сам развијати.