Б
A
адвокат – Мали, снажам, ћелав човек,
са тамнориђом брадом. Алексије
Александрович је разговарао са њим,
рекао је да све ово што сазна од њега
мора бити тајна. Желео је на законит
начин да прекине односе са женом и да
јој узме сина Серјожу.
Бетси Тверска – Жена Аниног рођака.
Она је организовала седељку где су се
нашли и Ана и Вронски. Вронски Ани
изјављује љубав.
„Све је свршено, ја ничега више немам,
осим тебе, упамти то.“
В
„ – Имам ту несрећу – рече Алексије
Александрович – да сам постао
преварен муж, и желим законитим
путем да прекинем односе са женом,
то јест, да се разведем; али тако да
син не припадне матери.
Вронски, Алексије Кирилович – Анин
љубавник, осредњег раста, снажан
човек, црномањаст, доброћудног,
мирног и одлучног лица. Алексије
Александрович, Анин муж, је знао за
Аниног љубавника, али је тврдио да
нема љубоморе код њега. Опраштао је
Ани и неуспешно јој рабрањивао да се
виђа са њим. Када је Ана реклра
Вронском да је трудна, он ју је терао да
остави мужа и оснује породицу са њим.
Сиве очи адвокатове старале су се да
се не смеју, али су играле од
неуздржљиве радости, и Алексије
Александрович виде да то није била
само радост човека који добија уносан
посао – ту је било тријумфа и
усхићења, и сјаја сличног ономе злобном
сјају који је виђао у очима жениним.“
„- Морам ти још нешто рећи.
Познајеш ли Вронског? – упита Сепан
Аркадијевич Љевина.
Аркадијевич Степан – Његова жена,
Доли, открила је како ју је он преварио.
Степан позива своју сестру Ану како би
му помогла да се они помире. Ана је
чула обе стране приче, али такође је
тврдила да познаје свога брата и да је он
заиста осећао кривицу због онога што је
урадио. Не дуго после, Доли и Степан
су се помирили.
-Не, не познајем. Зашто питаш? ...
-Зашто би требало да познајем
Вронског?
-Зато требаш да познајеш Вронског,
јер ти је то један од такмаца“
„ Све срећне породице личе једна на
другу, свака несрећна породица
несрећна је на свој начин ... Трећег дана
после свађе, кнез Степан Аркадијевич
Облонски – Стива, како су га обично
звали – пробудеио се у обично време, то
јест у 8 сати ујутро, али не у соби уа
спавање своје жене, већ у своме
кабинету, на дивану од сактијана.“
1