Неко време цела породица је живела
добро. Отац је радио, брат је био
партијски радник. Храном смо се
снабдевали из дипломатски магацина.
Онда нам се живот одједном изменио.
Било је то између 1948. и 1950. и време
информбироа и сукоба са Русијом
Једнога дана, ухапсили су ми оца и брата
Владимира. Учинио сам све да их извучем,
па сам се обратио председнику боксерског
клуба Перишићу.
Перишић је био утицајан, био је и народни
херој. Међутим, није ми пуно помогао.
Убрзо су ми пустили оца, али је остао без
посла. За брата дуго нисам знао где је, да
би на крају сазнао да је завршио на Голом
отоку