Љуба Шампион Кад су цветале тикве | Page 11

Дошло је време да изађем из војске. Одлучио сам да изађем дан раније како би имао алиби па одлазим до Сурдулице. Тамо сам у заседи чекао Столета. И тако је почела борба, давно смо били другари па онда противници, а сада смо смртни непријатељи. У борби нема повлачења један од нас ће бити мртав. Но, након много удараца Столе је почео да пљује крв из болесних плућа. Престао сам га ударати и оставио га тако на улици. Отишао сам, а Столе је умро.