Фебруар– март 2/2017
посебно оне у Нушићевим
делима - Сарка у „Ожалошћеној
породици“, Јулишка у „Путу око
света“, госпађа Спасић у „Ујежу“,
Мица у „Власти“ и Живка у
„Госпођи
министарки“.
Премије ри Нушићевиг дела (25.
маја
1929.
године
у
режији
Витомира
Богића)
претходио
је
Жанкин
велики јубилеј - четврт века
уметничког рада. Остало је
записано да је чувена глумица 7.
марта, од десет часова пре подне
до два по подне, примала
честитке у скадарлијској кафани
„Два јелена“. Поклони су били
необични, па је између осталог,
добила
обвезнице
ратне
одштете, џачић са две хиљаде
стопараца, кученце у корпи
цвећа... Предато јој је и 160.000
динара у готовом новцу, што је са
приходом
од
представе
премашило своту од 260.000
динара. Тим новцем је купила
кућу на Топчидерском брду.
Живела је окружена својим
псима Милкицом и Лолицом,
канаринцима, а ни болесна није
одбила да кумује мечићима
у зоо-врту.
Дешавало да Жанка по годину
дана не добије нову улогу, али
због
тога
никада
није протестовала. Познато је и
да је Бранислав Нушић пишући
„Госпођу министарку“, мислио
баш на ову глумицу. Сама
представа је доживела изузетан
успех: до 1941. године изведена
је више од две стотина пута, а
Страна 17
гостовала
је
на
сценама Беча, Прага, Будимпе
ште, Софије, Варшаве, Кракова
и Вилњуса.
Бранислав Нушић је написао
поводом
стотог
извођења
представе
„Госпође
министарке“: „Драга Жанка, Ви
и ја данас имамо малу,
интимну светковину. Могу
догађаји мењати режиме, могу
се кризе завитлавати и обарати
кабинете; Вас се кризе не може
дотаћи,
Ви
остајете
министарка,
једина
министарка, увек министарка “. касније комунистичка власт
теретила.
Жанка је изведена пред
Суд за суђење злочина и
преступа против националне
части 3. фебруара 1945.
године. После дужег већања,
осуђена је на осам година
губитка националне части.
Није имала браниоца, чак ни
по службеној дужности. У
последњим годинама свог
живота, Жанка се борила да
докаже своју невиност, и
умире 1947. године.
Током
рата
Жанка
је
учествовала у позориштима
„Весељаци“ и „Централи за
хумор“, као и у програмима
радио Београда, који је био
под немачком управом, у
емисијама
„Весело
српско
поподне“ и „Шарено поподне“.
Те емисију су ишле након
читања вести и објава немачког
команданта града, због чега ју је Награда
Жанка
Стокић
установљена је 2003. године
у
Београду,
на
иницијативу Мире Ступице.
Додељује
се
глумицама које
су
својим
радом изузетно
допринеле
српској
филмској,
телевизијској и
позоришној
.