Моја домовина
Нисам знао шта је домовина до једне топле летње вечери коју сам провео у кући моје баке. Био је топао летњи дан и једва сам чекао вече да мало захладни. Када је захладнело, сео сам са баком на клупу у дворишту. Те вечери сам чуо приче због којих сада знам шта је домовина.
Моја бака ми је те вечери причала о свом оцу, солунском борцу у Првом светском рату. Мој прадеда се борио против страног освајача. У тешким борбама био је гладан, оскудно обучен и далеко од своје куће. Целу Албанију је прешао пешке. Незамисливо за нас је то какве патње носи рат. Причала ми је бака да њен тата није смео да једе никакву храну двадесет дана због болести. На сваком кораку дугог путовања у ратним дејствима његови другови су умирали. Свуда око њега била је борба, болест и смрт. Снаге му је давало само чисто срце у којем је живела домовина. Све је преживео борећи се за своју домовину. Из те приче схватио сам: домовина је топло огњиште на коме смо рођени, драги људи у нашим градовима који причају исти језик, смеју се истим шалама. Домовина су и житна поља наше богате земље.
Отаџбина је и срце мог прадеде који се није плашио смрти у далеком свету. Зато ми, који смо рођени у земљи хероја треба да поштујемо сваку стазу своје домовине.
Филип Шашић 6 / 4
Догодило се, а још ми је у сећању
Испричаћу вам како сам се осећао када сам се први пут попео на дрво. Тада сам имао седам година.
Било је сунчано и топло пролећно јутро. Мој комшија Јован ме је позвао да дођем код њега. Био је викенд, а нисам имао ништа да радим и одмах сам се одвезао бициклом. Код њега је био његов брат Стефан. Прво смо играли жмурке, па је Јован предложио да се пењемо по дрвећу у његовој башти. Башта је била пространа, пуна цвећа и разног жбуња, а тамо је било и понеко дрво. Дрво на које смо се ми пењали је био орах који још није израстао. Таман за нас да се попнемо. Осећао сам се неописиво и имао сам невероватан поглед на њиве, друге баште и удаљене куће. Када сам сишао са дрвета, био сам изгребан, али срећан и задовољан због прелепог новог искуства.
То је било пре четири године, али ми је то био јединствен догађај који ми је још више улепшао детињство.
Филип Јованчевећ 6 1
Страна 20