Страна 10
ЂАЧКО СРЦЕ
Једна значајна рукометна утакмица. Спортска хала у Руми и готово цела школа на
трибинама. Наш тим играо је две важне утакмице и у обе је победио. Убедљиво,
сигурно, спортски коректно, храбро. Девојке су биле сложне, играле су као једна и
заслужено су се су пласирале на републичко такмичење. Пре утакмице, о томе шта
очекује од свог тима, говорила је наставница Јасна Петровић, а након утакмице
разговарали смо са Дуњом Табак, Нађом Фошњарић и Нином Змијањац.
Сутра је рукометна утакмица и ви сте тренер и шта очекујете од играчица?
-Победу,пласман у прва 3 места.
Како су играле на претходним нивоима такмичења?
-Најбоље су чим су догурале до међуокружног,биле су компатне,слагале су
се,бодриле и самим тим су се пласирале.
Да ли су са лакоћом побеђивале или су се мало помучиле?
-До сада са лакоћом,не смемо да преценимо противника јер долази јака екипа из
Београда.
Шта имате да кажете о играчицама?
-Марљиве,вредне,послушне,брзе... Заједно као тим су од 5.разреда.
Питали смо и Дуњу Табак да ли је задовољна својом
игром?
-Презадовољна сам.
Да ли си поносна на игру себе и твојих другарица,да ли
сте играле колективно?
-Препоносна сам,види се да смо сложне и то је нешто што
нас најбоље описује.
Шта очекујеш на олимпијади?
-Победу.
Питали смо и Нину Змијањац како се осетила после
повреде
противничке
играчице.
-Рукомет је веома губ спорт. После сваке утакмице све смо
изгребане и пуне модрица. Мада су то све мале и
безазлене повреде, некада после незгодног пада и ударца
може доћи и до тежих повреда. На тренингу нас уче како
да падамо, а да се не повредимо. Међутим, дешава се да и
ја некога случајно повредим, и онда ми буде жао.