u infernu rata, prozna kajdanka
II
Ovaj istanbulski san, dok pišem, vratio me je
ponovo u prošlost misli. Pred sam rat, usnio sam
čudan san, crveni oblak, kako polako prelazi nebom nad mojim gradom, bojeći u crveno i njega i
ljude. Uvek sam imao jednu notu tirezijanstva u
sebi, možda stoga što je jedna moja prabaka imala neobične, gotovo pitijske sklonosti. Od rane
mladosti sam osetio nešto od toga ili je to možda ipak bilo od rane sraslosti sa prirodom što
se odrazilo na moju svest. Pošto sam tad rekao
majci za taj san, rekao sam joj da će se nekad ovde dogoditi nešto strašno, jer snovi imaju predskazivalačko u sebi, tu nadsve