u infernu rata, prozna kajdanka
I
Ova prisećanja o smrti pratila su me dok sam
prolazio vozom kroz slovenački pitoreskni planinski reljef u povratku sa Iberijskog poluostrva,
i vraćala me u doba rata u Bosni. Ta prisećanja
su činila moje nevidljive saputnike u praznom
kupeu kojim sam putovao. Valjda zbog toga što
mi je u uhu svirala nekoliko puta ponovljena
Vejtsova numera Downtown Train, koju tako rado
slušah s bratom u neka divna, sada tako davna,
vremena. Reljef me je podsećao na bakino selo
gde smo često išli brat i ja, i mada smo više vremena provodili u gradu, na selu sam osećao veću slobodu, zato radije i pamtim te slike seoskog