Radomir D. Mitric´
zainteresovala mužjaka još više, time prekidajući genetsku vezu sa prethodnim mužjakom.
Rat je neizbežna reminiscencija na ovaj zakon.
Moglo bi se ustvrditi da je zakon savane, po
kojem se ponašaju životinje koje samo produžavaju sopstvenu vrstu i učestvuju u lancu ishrane, po prirodnoj hijerharhiji, prevaziđen u Bosni,
po bestijalnosti ubijanja. Blisko je priči o nastanku fudbala kod Engleza i Maja, kad su se šutirale
glave pobeđenih vladara.
Zakon savane, o kojem govorim, najbolje ilustruje priča na koju me podsetio jedan prijatelj.
Priča Johana Galtunga o problemu Moa enzima
kod muškaraca i o tome „kako muškarcu pričinjava najveće zadovoljstvo silovanje u ratu“.
Ovaj prostor je prostor frustriranih mužjaka.
Onih koji moraju neprestano da se dokazuju svojim ženama. Rat su ovde proizveli slabići u krevetu, koji nisu mogli izaći na kraj sa sopstvenim
ženama, koje im nisu brisale ni prašinu sa partijskih značaka iz vremena Velikog inkvizitora.
Pogledajte žene balkanskih gospodara rata, pa
ćete videti da im je ona glavni uzor. Njihovi muškarci su morali postati bitni u njihovim očima.
Nema veze što će njihov uspon na tron prouzrokovati stradanje i patnju tolikih ljudi.
Šta je ostalo od toga zakona danas na ovom
prostoru? Rat nije mnogo izmenio sliku muškaraca u očima žena, jer one njih danas i ne doživljavaju kao glavne junake svojih priča.
199