Реч уредника
У времену у коме живимо и радимо, на самом почетку трећег миленијума, као цивилизација смо мислили да смо видели све и да ништа не може да пољуља наш комфор и управљање светом. Преварили смо се. Дошла је непозната епидемија и зауставила планету на тренутак, а онда је успорила за целу једну годину, као да смо морали један круг уназад око Сунца. И обишли смо га. Понављали смо утешне речи, битно је да смо живи и здрави, то је најважније.
Епидемија полако јењава али остају велики проблеми, читаве рупе које је направила у свим облицима свакодневног живота. Место које је највише оштетила свакако је школство. Деца су била ускраћена за све. Упркос огромном напору наставника широм света да се образовање настави, реч јесте прошла баријеру, мисао је стигла, али су изостали осмех, поглед, додир пријатеља, подељена ужина, све оне ствари које чини одрастање.
У нади да ће се све ускоро завршити, а наши ђаци кренути редовно на наставу, можемо да констатујемо да је и ова школска година јесте била чудна, али за нас и успешна.
др Маја Плавшић