Ако дођу прави сазнаћемо ко је крив . Горан Иванковић
А Ф О РИ З М И
Више се не скупља сено - данас се скупљају гласови .
*
Елиминација равнотеже између власти и народа настаје када народ скочи на ноге .
*
Консензус у Србији - можеш да имаш своје мишљење али мора да се слаже са мојим .
*
Устав гарантује људска права а стварност гарантује њихово непоштовање .
*
Он је рођен за политичара – лаже још од малих ногу .
*
Рачунали смо на вас – зато вас и отпуштамо .
Милорад Ч . Ћосић Ћоса
Елмедин Дошло
НАТПРИРОДНЕ ПОЈАВЕ
Први пут сам посумњао када ми је кустоскиња рекла : „ Ви сте овај што посећује сва културна дешавања . Свака част !― Мора да сам нешто заборавио или сам заспао . Као пробуђен , гледао сам око себе . Чудни неки људи , имитације Лорке , филозофи са периферије , сањалице које сањају принчеве . Радила сам као продавачица луксузних апартмана , сањала сам да се удам за филозофа . Типична прича . „ Ово је као у Ребеки ―, помислио сам . Волео сам тај филм , али књигу нисам
прочитао . И увек две исте бабе , на свим културним дешавањима , као претплаћене . Једном кад се појави , сумња не нестаје . Нисам знао у чему се тачно састоји та сумња , али она је само расла . Сви ти љубитељи културе , показало се , као да живе од ваздуха , ништа не раде , посећују културна дешавања и онда пропадају у земљу . Док је професор доктор на квадрат вукао цегер са књигама , ја сам се питао где одлазе ти људи . Док је директорица музеја читала књигу о средњевековним мачевима до дубоко у ноћ и остала закључана у музеју , ја сам непрекидно постављао питања . Мене је интересовала загонетка културних дешавања . Сасвим случајно сам установио да су оне две бабе појављују на местима саобраћајних несрећа . И што је најчудније , пре него што се оне догоде , као да су знале да ће се десити . У мени се јавио страх . Ко су ти људи ? Знао сам да је чувар у музеју смотан и да је симпатичан кустокињама , али то је већ животна чињеница пред којом можемо само да се осмехнемо . Ја сам се бавио много озбиљнијим проблемом и довео себе у велику опасност . Рекли су ми да сам заборавио и да се намерно правим невешт . „ Ви , драги мој , као да перете руке од одговорности . Ви сте један од нас ―, рекла ми је магистарка сумњиве стручности , која никад није чула за Рене Магрита . „ А шта сам то заборавио ?―, питао сам , али сам знао одговор или сам га слутио . Јер нисам могао да не одем на место велике саобраћајне несреће , пре него што се она догодила или на место где је почела трагедија или земљотрес . Сви смо ми бивши људи , који смо некада живели . И сад предсказујемо несреће . Покојници . Најбоље да све то заборавимо . „ Ви сте онај што посећује сва културна дешавања . Свака част !― Чуо сам ове речи , изговорене подругљиво и понављане кроз бесконачност и знао да сам да сам у сну и смрти .
Иван Ликар