Па је онда жуљевима помилујем, кожа са жуљева је гребе, а
масница остане по њеним рукама и мало ниже гдје ме жеља
повуче, а она се не брани.
Нека прича ко шта хоће. Ја овај посо не би мијењо ни за
шта на свијету. Ни посо ни моју Сабахету. Сретан сам да
сретнији не могу бити. Сретна је и Сабахета јер има пара, а и
мене има. Кад ми дадне да се измијешам са њеним ногама, па не
знам која је моја, а која њена, па се укрсте и други нам органи,
онда сам ја до пола ја, а од пола Сабахета. И волимо се док
пијетлови не закукуричу. А 4.4-4`