НИСМО ГЛАДНИ , АЛ ’ СМО СВЕГА ЖЕЉНИ
Није лако српскоме сељаку , а људи смо поштени и смерни мучимо се од јутра до мрака , нисмо гладни , ал ’ смо свега жељни .
Има хлеба , родила пшеница и купуса , кромпира , паприке , ал ’ сто зноја облива сељака и леђа се грбе од мотике .
Нисмо гладни , има сувог меса и чварака , кавурме , сланине , ал ’ из њиве не мрднусмо даље , не видесмо море , ни планине .
Ни биоскоп , а ни позориште , телевизор једина забава , али сељак после тешког рада једва чека да легне и спава .
Притисле га бриге и проблеми , стално кука и за нечим жали , беспарица , поплава ил ’ суша , нема дана да нешто не фали .
И шта вреди то што нисмо гладни , што је увек пун стомак и гуша ? Једи , ради , опет једи , спавај - свега жељна сељачка је душа .
Весна Михајловић
4