МАЛА БАЈКА О ВЕЛИКОЈ ДОМАЋИЦИ
Била једном једна велика домаћица, пресрећна Сретенка, а
држали је за Срећку (срећан био домаћин што је оженио!).
Знала ти је та, прикане мој, све домаће послове. Припреми она
све по реду: послаже шољице за црну кафицу, пристави џезву на
плин (јес’ да је мало више зачађена, ал’ не мари, „има дана и за
то“), пронађе црево за усисивач у шпајзу званом „мо’ш врат
сломити“, насади га, да извиниш, на усисивач и - пос’о може да
почне. Упс! - закачи лактом случајно шољицу - „једна мање“.
Умало да заборави сервирати и чашице за ликерчић и ракијицу,
долази и комшиница Марта, тек тол’ко да претресу уличну
ситуацију на плану аброва: ко с ким, где, када и како – све за
непун сат.
И загрми електрично чудо: однапред усисава, а отпозади, да
извиниш, издувава к’о нездрав. Ал’ не мари, „има дана“. Време
лети, ионако га не можеш стићи нити ухватити. Размахала се
наша вредна домаћица, све пршти. Музика, наравно,
народњачка, дрма и тресе, мислиш, прика мој, руше се зидови.
Зајапурила се велика Сретенка у малом стану и упс! – оде
чашица (нема везе, има још три од комплета, ионако јој не беше
по вољи, купила јој она вештица кума). Врата разјапила од шора
да је виде комшије како је вредна, чистуница мајчина! Напредује
лепо од собичка па све кроз ’одник, преко разбацане обуће, не би
ли покупила прашину од прошлог лета, у сваком буџаку испод
радијатора. Ођедном зачује - кипи вода! Тркне у кухињу,
престави кафицу, успе ликер и ракијицу (ово друго је за
комшиницу, ако је истина!), а усисивач брунда ли брунда по
јечећем ходнику; већ поч’о и да игра к’о змија факирска, све сâм
ради, а велика домаћица не мари: „та, има дана и за пос’о“.
Појави се гошћа од прекопута на вратима: „Ја стигла! ’Оћемо л’
по цигару?“ Срећкица, наравно, не одбија такву понуду: „А што
не би могло?“ - имитира ТВ-фазоне. Сручи се у фотељу, уз
обавезан уздах: „Баш сам се нешто данас уморила. Па, ’ајде,
живели!“
Ђура Шефер Сремац
11