ЉУДИ
Боже мили, чудна ми чуда,
Боље од свих прошао је Јуда,
Ћути, гледа, сребрњаке броји,
Његови су и моји и твоји.
Брига њега шта ће људи рећи,
О поштењу, истини и срећи,
Добио је право да пресуди,
"Јесу луди, ал' и они су људи."
А не зна се где их више има,
Да л' на врху, ил' на списковима?
Зато мене ништа и не чуди,
Што су данас чак и људи луди.
Народ треба времена и труда,
Да преброји колико је Јуда,
Неки хоће, а неки се боје,
Да не наиђу и на име своје.
Ех народе, тако ти и треба,
Игру имаш, снађи се за хлеба,
Радо би се приклонио Јуди,
Да сребрњаке неко ти понуди.
Сад сви жале, кукају и куну,
Најлакше им да на друге пљуну,
Друге пљују, а себе не виде,
Па се чуде што им лоше иде.
После битке сви су генерали,
Сада знате и што нисте знали.
Ви што нисте, и ви што сте луди,
Бар пробајте да будете људи!
Марина Аристо Марковић
5