Časopis za humor i satiru "Šipak" | Page 6

Као што је клас жита у зрну, тако је човек у детету. Изборни закон је мањкав. Покојницима даје право да гласају, а ускраћује да буду бирани. Засад још увек немам разлога да бринем о старости : можда је нећу дочекати. Избори ће се одвијати у демократској атмосфери. Полиција ће их обезбеђивати. Живот у кондиционалу – то је пристојно; живот у футуру је ужас. Народ не може да замисли шта све власт може да обећа. Бити јефтин значи имати цену. Несрећа несрећу стиже. Поплаве, клизишта, избори... Чудни су путеви Господњи – полицијски понекад још чуднији. Време се неће мењати. Ни сутра неће бити боље. Па, углавном је ведро, а како је нама осталима није ни важно! Избегли смо најгоре. Пропаст смо одложили за нека боља времена. Треба прво постојати да би се стварало. Београд је једини град у коме људи забораве одакле су се доселили и мисле да су „из Београда―. Народ би му подигао споменик захвалности. Само да оде. Народ претерује у својим захтевима. Кад не зна шта хоће - тражи правду. Продаје за четиристо динара књиге које њега коштају четиристо тридесет: као да је пољопривредник, богати! Горан Иванковић Бојана Николетић 6