КАМЕНИ ЦВЕТ Поље макова црвено сањам Камени цвет док тугом поливам Преци ме са неба гледају У киши сузе шаљу Дуге шарају по непознатом граду Да никад не изгубимо наду
Ожиљке ће избрисати време кад стане
Кад лист јесењи одлети са гране
Маглена копрена истину би да скрије
Да нама ту живота било није Отићи камо треба избеглица Кад нисмо птица селица Данас лакше је бити ластавица За пут јој не треба домовница Нама не верују Канџе читају Тишина тамо
Рећи ће само Касније назови Кад изгубе се снови
Такви смо ми устајемо кад зора се буди
Хлеб дајемо онима што кажу да смо луди
Туђе је нама увек драже Верујемо оном тко нас лаже Сат од песка нас трже Журимо од њега брже Године свемиром лете Врте се око планете Преко степеница Безброј разгледница Дубока река Вечито тече Хаику песник давно рече .
Драгица Охасхи
20