Кад се Прометеј вратио , људи су га дочекали ватрогасним апаратима .
Душан Пуача
И МПРЕ С УМ
Заглавље урадио : Срђан Видаковић
Маскоту нацртао : Никола Драгаш
Први број изашао 1 . априла 2011 . у Београду .
Главни и одговорни уредник :
Игор Браца Дамњановић ДИБ
Заменик главног и одговорног уредника :
Марина Раичевић Насловна страна : Зоран Матић Мазос Задња страна : Зоран Матић Мазос Интернет адреса : www . sipakrs . blogspot . com Мејл : redakcijasipak @ gmail . com Фејсбук страница :
ШИПАК ( ЧАСОПИС ЗА ХУМОР И САТИРУ )
Администратор фејсбук стране :
Марина Раичевић
СПОМЕНИЦИ
Градска влада Тамбова се поново састала да одлучи које споменике и на којим местима ће подићи . Проблем је био што слободних локација у граду , такорећи , више није било . Споменици су већ били подигнутни у парковима , на трговима , на стадионима , на шеталиштима , на мостовима , па и на улицама , на кровима , по дрвећу ... Људи су већ одавно морали да се провлаче на тротоарима и кејовима постранце , полако и пажљиво између монумената , како се не би повредили . Аутомобили су на булеварима и прометним саобраћајницама возили уским пролазима у цик-цак како не би ударили у грдосије од челика , бронзе , алуминијума и других метала . Дешавало се да хитна помоћ и ватрогасци не могу да приђу до локација одакле су стизали позиви , па су мајстори најпре морали да секу метал и уклањају грдосије како би лекари стигли до угроженог болесника , а ватрогасци до места пожара . Град Тамбов је полако , али сигурно све више личио на велико гробље .
Други проблем је био у томе што више није било познатих и заслужних личности из руске историје које нису добиле свој одливак на постаменту . Градски челници су узалуд листали уџбенике , историје , градске хронике , енциклопедије и претраживали на интернету , али иоле значајнија личност је већ имала споменик на коњу , на бициклу , са луком и стрелом , сабљом , пушком , или барем бисту , понекад не већу од јабуке .
Неким великанима су још за живота одлили фигуре и само су чекали да умру и да им поставе спомен обележје . Сви рудници гвожђа , бакра , никла и све челичане радиле су само за то да се обезбеди довољно материјала да се садашње генерације достојно одуже великим прецима постављаљем одговарајућих меморијала .
— Коме бисмо још могли да подигнемо споменик ? – упитао је градоначелник Серегеј Гаврилович Петров чланове градске владе . – Да нисмо некога , не дај Боже , заборавили ?
— Предлажем да споменике направимо и нама који чинимо ову градску власт – јавио се за реч члан владе Козлов задужен за културу .
— Како то мислиш „ нама “? – био је збуњен градоначелник .
— А шта ако дође до неке револуције , па бесни демонстранти крену на нас ?! Не дао Бог да се то догоди , али у противном , можда нам се неће знати ни за гроб , а тек споменике неће имати ко да нам подигне . Размислите о овоме ...
Артјом Смирнов ( Русија ) Превод са руског Александар Чотрић
Зоран Јошић Зорцис