Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.89 | Page 7

Кола су нам кренула низбрдо.
Моли се народ да не истрчава пред руду!
Радмило Мићковић
АФ О Р И З М И
Авети из наше
прошлости биле су
на самрти.
Једва смо успели да
их повратимо у
живот.
Па болан куме ја не знам ни
изговорити назив теме своје докторске
дисертације, а да предајем студентима.
евентуално купим, те изађох посве
збуњена. Вратила сам празна колица
одакле сам их узела, али нисам успела
да их поново закатанчим и добијем
Ако имаш неко савјетничко мјесто гдје жетон назад. Неко време стајала сам са
нећу ништа радити, ако немаш џаба ти стране и кришом посматрала људе да
и кумство и докторат.
бих сазнала како успешно обавити
куповину до краја.
Момир Васић
*
Само мали број
људи који су сада на
власти представља
опасан људски
отпад.
Све остало је обичан
шкарт.
*
Пре су нам се због
вође само мртви у
гробу превртали.
Сад то раде и живи.
*
Кад се, према
обичајима, овде
кољу људи:
за верске или за
државне празнике?
*
Живот је овде и
даље права
филозофија.
Изгубио се само
смисао.
Нинус Несторовић
ЛИНДИНО СТАДО
Пре више од неколико месеци отворен
је велики супермаркет недалеко од моје
куће. Народ срећан, пресрећан…
Долазе људи чак из оближњих места да
пазаре, а мени се некако не улази да
видим лепоту испред које стоје
поређана закатанчена метална колица.
Одбијала ме је запремина тих корпи на
точкиће које би требало напунити као и
неопходност поседовања плавог,
округлог, пластичног кључића да би се
корпа узела. Повраћај тог плавог кључа
након обављене куповине деловао ми
је као поприлично компликован
процес.
Од тог дана, не прође ни дан а да тамо
не свратим. У међувремену сам толико
овладала вештинама сналажења у
супермаркету да се врло поносим
собом. Убацивање жетона као и његов
повраћај постала ми је аутоматизована
радња; утврдила сам маршуту кретања
кроз маркет; управљам колицима брзо,
али спретно како бих избегла судар са
осталим учесницима у шопингу …
Моји рефлекси и моћ запажања јачају
из дана у дан. Открила сам и неколико
сјајних места за паркирање како не бих
закрчила саобраћај док скокнем до
оближњих полица и бацим поглед на
акције.
Све у свему, заволела сам тај маркет
јер се у њему осећам онако… Баш
моћно. Једино ми смета када са
разгласа чујем — Молимо пастира да
отвори касу број… Знам шта глас
Како не бих била једини члан
потрошачког друштва који није ушао у заправо поручује, али како долази до те
то здање, скупим храброст да се лично гласовне промене — преласка К у П и
појављивање непостојећег Т, то не
уверим у приче које круже око
знам.
Можда и нема никаквих промена
маркета. Било је много лакше него што
већ се ради о најбаналнијој аудитивној
сам мислила… Ко од шале, одвојила
халуцинацији.
сам једна од наређаних колица. Чим
сам пришла стакленим вратима,
Марина Раичевић
отворише се сама… Прво једна, па
друга. Закорачих у огромну, велелепну, Најтеже се пуне пун стомак и празна
глава.
климатизовану просторију која ме је
толико опчинила да сам заборавила
Васил Каракашев
шта сам хтела да погледам и