Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.85.. | Page 11

Плати или умри. Здравство нема алтернативу. Даница Машић ИМПРЕСУМ Заглавље урадио: Срђан Видаковић Маскоту нацртао: Никола Драгаш Први број изашао 1. априла 2011. у Београду. Главни и одговорни уредник: Игор Браца Дамњановић ДИБ Насловна страна: Саша Димитријевић Задња страна: Горан Ћеличанин Интернет адреса: www.sipakrs.blogspot.com Мејл: [email protected] Фејсбук страница: ШИПАК (ЧАСОПИС ЗА ХУМОР И САТИРУ) Администратор фејсбук стране: Марина Раичевић ТЕТКА МИЛЕНИЈА Драга тетка Миленија, из Мичиген у Америку, написала у последњем писму. Добар ти је, кажеш, и муж, а мој теча, Роналд. Најгоре је што сте сами и немате децу, али, шта да се ради, добри бог вам је дао све остало. Зато нешто контам, док на тавану месо сушим: ако не бисте мене примили на привремени рад, да узмете мог старијег сина, Милорада, што по деди доби име. Овде он нема неку преспективу, како кажу ови наши политичари који су и довели до тога да је Деда и баба су одавно помрли, немамо. Ако треба, а и ви тако пожелите, али, добро, имали су године за то, можете и име да му промените у, рецимо, мислим, за умирање; па не може се Мајкл или Доналд. Шта има везе како се живети довека, је л' тако! зове, важно је како живи. Он је паметан и Отац и мати, твоја сестра Јованка, вредан, и јес' да спава до подне, али шта су за сада добро, још по мало мрдају... Е, овде да ради? А тамо, код вас, кад види оне ваше паре, има да иде на пос'о к'о кад су требали да иду у те стране земље, бела лала и да ради к'о црнац. а они - јок! Неће да остављају вековно огњиште и кућни праг. Ето им сад! Овај млађи, што би остао на Огњиште се гаси, а праг се оронуо. Сад имању, много добро учи и 'оће да иде за виде да су погрешили, али касно. Виде касапина, а то ти је, ако си случајно како живе ови што су радили по Немачкој, Италији, Аустрији... дабоме, и заборавила ту реч, месар. То се сад много тражи, јер је у наше село последњег Аустралији, чак и тамо! Па као ви, у касапина, тојес' месара, поцепао вепар Америку... ништа данас није далеко, само кад га штројио. што ми не можемо ни до ове наше вароши. Е, па, 'ајде сад, моја драга тетка Миленија, збогом! Поздрави много и Од пољопривреде се код нас, обавезно течу и пошаљи доларе за карту, тетка Миленија, не може живети, па то макар у једном правцу... ти је! Поготово ко има мало земље; ево да ти се јавим после дужег времена, тојес, двајс' година и одмах кажем да је овамо, код нас, у Србији, брале и селе, све у реду и добро, да боље не може да буде. друго су тамо они ваши фармери. Носе и наши сељаци фармерке, али слаба вајда од тога. „Дан комат!“ како је говорио мој деда Милорад, а мајчин и твој отац. Ја сам био мало у Бечу, па у Минхену, али не могу, бре, да служим Немца и квит! Вратио сам се у наше село лепше од Париза, како пева један овдашњи певач. Хвала богу што си ти отишла на време у ту пусту Америку и да ти је тамо добро, што и нама желиш, како си Твој сестрић, Србољуб! Миодраг Лазаревић Не знам куда све ово води, али иде право на нас. Милован Вржина