Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.84,kolor | Page 11

Сваки наш мајмун би да има џунглу. Пеко Лаличић ИМПРЕСУМ Заглавље урадио: Срђан Видаковић Маскоту нацртао: Никола Драгаш Први број изашао 1. априла 2011. у Београду. Главни и одговорни уредник: Игор Браца Дамњановић ДИБ ПЛАТНА КАРТИЦА У банку је ушао добродржећи пензионер. Стао је код првог слободног шалтера. - Добар дан. - Добар дан, господине, шта желите?! – умилно се насмешила банкарска службеница. - Треба ми референт за платне картице. - Стојим вам на услузи! – весело трепну лепојка. Насловна страна: Никола Драгаш Задња страна: Иван Аранђеловић Интернет адреса: www.sipakrs.blogspot.com Мејл: [email protected] Фејсбук страница: ШИПАК (ЧАСОПИС ЗА ХУМОР И САТИРУ) Администратор фејсбук стране: Марина Раичевић Добродржећи пензионер извади из џепа пластифицирану банчину картицу и стави је на лакирану даску. - Ово картонче је мени потпуно бескорисно, а кошта ме сваког месеца. Банкарска службеница му је објаснила да су платне картице део банкарског пословања свих банака света, па и ове, и да оне имају вишеструку предност у разним трансакцијама новца. - Госпођице, госпођо, ја сваког месеца плаћам одржавање ове платне картице. Она ме кошта исто колико и жена, само што од ње немам никакве вајде. Мислим, од картице. - Не разумем о чему говорите. – збуни се службеница. - Видите, кад примим пензију ја обавезно одем у апотеку и купим „афричку шљиву“, да обрадујем жену. Та мала брачна радост кошта ме исто колико и месечно одржавање картице. - И шта је ту спорно?! - Па, видите, кад обрадујем жену, а обрадујем је од срца и из све снаге, она ми после скува кафицу, горчу пошто сам шећераш, у знак захвалности за тренутке радости. Сркућемо, ћућоримо и присећамо се младости... А кад ми ви одбијете новац за одржавање картице ја нити сам срећан, нити добијем кафу. Да ли схватате у каквој сам ситуацији. - Не схватам. – и даље је била збуњена лепушкаста банкарска службеница. - Јуче сам примио пензију, купио сам и следовање „афричке шљиве“, али ми је жена у болници због штитне жлезде. Немам кога да обрадујем, а мени нема ко да скува кафу. Ето, то је мој проблем... - Једино што могу да учиним за вас је да код наше кафе куварице наручим две кафе и да их заједно попијемо. Мислим, ако би вам то нешто значило. - Значило би ми, како да не... Него, ја сам већ узео „афричку шљиву“, па бих могао и да вас обрадујем пре кафице... Банкарка разрогачи очи, поцрвене и врисну: -Упомоћ, манијак!!! Аларм се укључи, а врата се аутоматски забравише. Љубомир Илић