Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.83. | Page 8

Шалим се на рачун владе јер је мој блокиран.
Ненад Јефтић
АФОРИЗМИ
Боли ме неправда,
а и оваква правда.
*
Народ га је бирао
за своје добро и он
ради за своје добро.
*
Можда смо заиста
небески народ јер
се понашамо као
изгубљени у
свемиру.
*
Тамо где влада
глад, да ли је и
влада гладна?
*
Тачно је да злочини
не застаревају,
али једва ходају.
*
Држава ће помоћи
„Швајцарцима“.
А Србима?!
*
Волим митинге,
а и сендвиче.
Миодраг
Лазаревић
ДОЗВОЛА ЗА УБИЈАЊЕ ОО
чува дјечак из филма са Брусом.
Али, ево, описат ћу вам НПП. То сам,
наиме, ја. Ја сам рођена 01.01.1911.и
Вољела бих бити стари мајстор. радница сам на метењу хаустора и брисању
Али нисам. Нисам ни стара мајсторица.
кибицфенстера.Очито је да моју метлу
Само ВОП. Никако ВИП, само ВОП. Веома држи подвојена особа.Једна мете хаусторе,
одрасла персона. Да не бих рекла Госпођа
друга брише кибицфенстере.Дакле, ВСП.
Матора. Тако сам депресивна да не знам
Веома свестрана персона. И за нас у
што урадити. Најести се или нешто друго
зрачним лукама постоје посебне одаје. На
одцвирглати на ту тему ? Насмијешити се
њима пише ОО. Оно 7 је мање важно. Ми
или објесити ? Доста ми је овога зјб! Сад си
имамо дозволу за убијање самих себе.
ту сад си тамо. Најрадије бих живјела у
картонској кутији адресираној на "
Совјета Грубешић
непознато ".
Не непредују они који јуришају, већ они
Сјећам се тражења посла у
који за њима пузе.
струци.Који сам била "Генералић" ?
*
Господин у дневној новини ме примио
нервозно причајући о изборима. Прије но
Народу је врло тешко, али власт ће то
што сам плачући изашла, успјела сам га
издржати.
постидјети примједбом о бити
професионалне и људске солидарности.
*
Касно је било за исприку, покушао је, али
Кад непријатеља пустиш у кућу,
од тога се не купују дјечје чизмице. Јапанке
нисам могла мијењати за кокошке, чекати он ће ти, ако си добар, можда дозволити да
му, у њој, будеш слуга.
да оне почну нести јаја, продавати јаја и од
тога новца си прискрбити ципелице за
дјецу.Нисам чула више за њега. Можда се
он бринуо за босе ножице својих малих.
Чула сам, затим, за нови лист.
Ту су ми рекли да нешто донесем. Донијела
сам, па
су тражили још ,и тако три, четири мјесеца
док нисам затекла празну редакцију.Нису
ми никада платили. Себи јесу. Тада сам
схватила да сам НПП. Никому потребна
персона. И да је уствари најважније бити
нечија персона. Истина, њих има
различитих. Грата, нон грата, жгмљф...
Нећу никому открити ово задње.Тајну му
*
Ко је на нашој страни, тај је против нас.
*
И ја волим странце, онако како су они
волели нас,
али их не убијам.
*
На свету је много људи.
Ех, да их је толико!
Зоран Ранкић