Časopis za humor i satiru "Šipak" Šipak, br.83. | Seite 3

Ако мало пажљивије проанализирате фотографију,
можете о њему стећи и клиничку слику.
Зоран Т. Поповић
АФОРИЗМИ
Проћи ће и ово! –
рече Метузалем.
*
Не идите из ове
државе.
Бјежите!
*
Нису нас
изневјерили.
Опет нуде јефтина
предизборна
обећања.
*
Више нас умре него
што се роди.
Небеском народу се
и то може.
*
Убудуће ћу гласати
за диктатора.
Желим да
допринесем његовој
демократској
побједи.
*
Будите лојални
својој банци.
Толико сте јој
дужни.
*
Власт не стаје.
Опозиција нестаје.
Миленко Миро
Шарац
сам поново онај добри, стари, насмејани
пред којим је живот и на облацима ходам
сетном декириковштином. Де Кирико
Био једном... Почиње као бајка али није, у ,,мојој“ уличици претвара арому строго
све је истина. Улазимо у реалност, не
освежавајуће прорачунатости немачке
пролазимо кроз капије времена,
пасте за зубе у пријатну опијеност
перцепције,... Све се дешава овде и сад,
абсинтом, Ајфелов торањ баш не видим
иде као класична хаику песма коју носи али ту је негде – зар сумњате? Сутон ми ту
макото принцип: принцип
тумачи одсањане кошмаре ноћи, кап
истине.
надреалности ми склопи подсвесне
Има једна мала улица... Заиста постоји
алегорије у логичан спој...
једна кратка улица чија величина
бескрајно иде у разним невидљивим
Ах, да - крај приче... Био једном један ја у
смеровима, ка доњим нисам ишао.
улици која нема
Уличица није асфалтирана, ушушкано је крај.
сакривена за аутомобилски саобраћај.
Тротоар постоји на обе стране, а коловоз
Данко Б. Марин
јој је сваког месеца нов, магија се зове
макадамски пут. Житељи улице на
О политичарима водимо породичне
слободним демократским изборима у
разговоре.
демократској држави нису гласали за
Помињемо им мајку.
фирера из нашег малог сокака, он им се
после победе осветио неасфалтирањем
*
уличице! Политикант је волео да због њих
Србија је подморска велесила.
цитира Исуса да ,,НИКО НИЈЕ ПРОРОК У
С
обзиром
на број лађа које су нам
СВОМ СЕЛУ“ – становници
потонуле.
политикантском осветом фирерчића
ЈЕДНА МАЛА УЛИЦА НАЈВЕЋА НА
СВЕТУ!
постадоше Исуси 21. века, једини у
великом насељу разапети макадамом.
Живот ту протиче спорије, као што се
споро возе аутомобили. Мој
ходајући пролазак је увек интересантан и
користим сваку прилику да прођем туда,
побегнем од дигиталног глобалног села
кроз које јуре аутомобили, а глобални
сусељани немају сеоску присност. Немају
смех, простосрдачност, причу о мојим и
мртвим сродницима. То има ,,моја“ тајна
уличица. И пуста, она има нешто
изузетно. Освојих трезвеност средњих
година али у њој лелујају ми слике, ход –
можда због паркираних аута из златног
доба прошлог века? Као нови су! А ја? Ја
*
За амбасадоре шаљемо неспособне.
Да се странци пријатно изненаде кад
упознају и друге Србе.
*
Србија није крива што није много
развијена.
Ометена је у развоју.
Ђорђе Оташевић