И проститутке су у штрајку. Незадовољне су због малих примања.
Динко Османчевић
А Ф О Р ИЗМ И
Рупа у слепоочници у трен ока затвара видик.
*
Кад је сиромаштво испливало, наш сан је потонуо.
*
Нећу да живим хиљаду година. Нема шансе у Србији.
*
Сити смо бољег сутра. Зато данас постимо.
*
Револуција једе своју децу. Не може да је храни паролама.
*
У пореском рају нема сиротиње. Тамо су богаташи.
*
Стару годину испратили смо у радости и весељу. Да је више никад не видимо.
Зоран Додеровић
ОБЕЋАЊЕ
Киша. Ситна, хладна, досадна. Раскаљали се путеви, колски точкови, ноге. Али, се упркос томе, крећу. Гацање и прскање блата. Главе погнуте. Тако навикнуте. Ни небо им никада ништа добро није донело. Лети превише сунца. У јесен и зими кишa и снег. Увек ветру и другим хировима природе и људи изложени. Коњи.
Тек потковани, мрки, од рада измучени коњ, са белим белегом на левој предњој нози, срете свог друга, риђег, младог коња, који је, као и он, вукао кола цигли за град.
Да ли си чуо?- оптимистично узвикну риђи.
Шта?- упита га мрки уморно. Мало пре када сам одвезао прошлу туру у град, чуо сам да ћемо ускоро живети боље.
Шта то значи? Добићемо више хране, одмора и лепу старост. Од кога?
Од човека. Причао је док смо стајали на истовару. Потребно је још мало више да запнемо и онда ћемо за то бити награђени.
Повећаће нам тежину коју морамо да вучемо.
Па шта? Издржаћемо и то зарад лепе будућности.
Мрки само стргну ушима, покушавајући да отера досадну кишу с њушке.
Ћутиш? – наваљивао је његов друг. Шта да кажем?
Зар то није лепо. Нове штале, много доброг сена.
Ти верујеш у оно што човек обећава? Да. То је истина. Зар се не сећаш шта нам је све пре тога обећао?
Сећам се. Али, ово је другачије. То је будућност моје деце. Већ их имам троје. Ускоро ћу добити и четврто. Бићу богат коњ. Нећу више морати да радим овај напорни посао. Ни ја, ни моја деца се више нећемо мучити.
Његов оптимизам пресече бич који звизну у ваздуху. Риђи поскочи изненађен и крете полако напред спуштене главе.
Досадна, ситна киша и даље је пада по колима, точковима, непрегледним гомилама цигли, али ипак не избриса лажно обећање, коњу из главе.
ДИБ
Слободан Срдић