Размислите добро, хоћете ли у Европу, или ћете остати Срби?! Радмило Мићковић
Октобар 2017. Број 63. Година VI
И МПРЕ С УМ
Заглавље урадио Срђан Видаковић
Маскоту нацртао: Никола Драгаш
Први број изашао 1. априла 2011. у Београду.
Главни и одговорни уредник, дизајн, графички, технички уредник: Игор Браца Дамњановић ДИБ
Насловна страна: Зоран Михаиловић Задња страна: Зоран Михаиловић Интернет адреса: www. sipakrs. blogspot. com
Мејл: redakcijasipak @ gmail. com
Фејсбук страница:
ШИПАК( ЧАСОПИС ЗА ХУМОР И САТИРУ)
ПОСЛЕДЊА ЖЕЉА
Шта, радите ту, господине? – упита Он старца који је седео наслоњен на фонтану која је весело певала неку страну песму.
Та фонтана која пева је нека друга прича, коју ћете чути, ако се мало удаљите и вратите неколико месеци у прошлост.
Једне тмурне ноћи, срушише споменик, јер је тај споменик подигнут баш на месту где је требало да никне фонтана. Срушише га за једну ноћ и тиме нападној опозицији запушише уста, да они не могу ништа преко ноћи да ураде. Могу да руше. А ноћу руше брзином светлости. По принципу „ сад га видиш, сада не“.
Израсте фонтана као из воде. За само неколико месеци преданог и напорног рада, би светлост и би вода. И проради водоскок на тргу.
Чисто бацање пара, рекао би неки злуради остатак прошлости и присталица антинапретка земље и друштва.
Остали народ је био одушевљен. Фонтана која пева! Тако нешто не постоји нигде и никада није постојала у историји. Убациш плату, пензију или социјалну помоћ у фонтану и она ти испуни музичку жељу. Ко пева, зло не мисли. Говорио би народ. А они који мисле? Шта је са њима? Они су главни колаборационисти и петоколонаши. Они су међу првима који беже из земље износећи и продавајући страним силама идеје за бољу будућност.
Излив фонтане на мозак – писало је крупним црним словима на насловној страни једног скоро, па угашеног петоколонашког дневног издања.
Прорежимске новине су узвратиле другачијим насловом: Одлив мозгова – преко пацовских канала! Народ се као оно гладно, неодлучно магаре, окретао час на једну, час на другу страну, ка једном или другом дневном листу. Пусти мозак на отаву, брига те. Певај, брате. Али, фонтана прелива. – шапнуо би неко. – Нека прелива. Где има, ту се и прелива. – одговорио би други.
А ова власт мисли на народ. Ослушкује га и предано се посвећује свакој речи.
Због тога посла Он све стручњаке да провере правилан рад фонтане. Нагрнуше керамичари, водоинсталатери, столари, чак и један певач. Сви они мораше по хитном поступку да напусте рад у својим министарствима како би на лицу места показали народу да је рад фонтане чист као суза.
Али, вратимо се на нашег пензионера који седи ослоњен на фонтану и сетно уздише.
Шта радите ту, господине? – упита га поново Он. Гологлави, седи старац, исцепаних панталона и рукава, полако подиже поглед ка њему и рече:
Чекам своју лабудову песму. Нема проблема, господо. Дакле, желите последњу жељу? Мислим, музичку жељу? Биће!
Он само пуцну прстима, а његови волонтери из Академије за стварање нове историје, пустише старчеву песму.
Пензионер, дрхтавих руку, извади из длакавих недара новчаник, сав новац, а није га било много, изручи у фонтану. Пусти неколико суза, уздахну, попе се на ивицу фонтане, седе окренут леђима води и рече:
Дубоко размишљам о томе да се бућнем. То је ваше право, господо. И ми ти га нећемо оспорити. – рече Он.
Оно „ бућ“ које се чује када се у воду баци неки камен или нека друга непотребна ствар, не чу се од песме.
Господо, пуцкао је прстима Он. Сачекајте још неколико минута, за сваки случај, а онда то тело извуците чакљом. Не желим да ми опет неко каже да фонтана прелива. А сад ми сазовите хитну, ванредну конференцију за штампу. Морам народу да објавим да смо земљу и пензиони систем управо растеретили за 0,0001 посто, а да нам је БДП скочио... – рече он и остаде тако, дуго загледан у млазеве воде који су из фонтане скакали до неба.
Игор Браца Дамњановић ДИБ